Mirisi u prirodnoj kozmetici

Iako nemaju apsolutno nikakvo pozitivno dejstvo na kožu, mirisi su nezaobilazni sastojci kozmetičkih preparata. Verovatno je svako od vas svoj prvi utisak o bilo kojoj kozmetici stekao na osnovu toga kako ona miriše. Često ćete čuti da je krema dobra ako lepo miriše. Iako to nije istinito, razumljivo je. Jer, iako sam miris neće ni na koji način pomoći vašoj koži, osećaj prijatnosti jer lepo mirišete sebi i drugima je nešto što se dopunjuje sa osećajem da kozmetikom negujete svoju kožu.

 

Naša telesna hemija ima veliki uticaj na mirise koje nanosimo na kožu. Ono što na drugima miriše fantastično, neće isto mirisati na vama, i obrnuto. Ne zna se tačno kako i zašto molekuli mirisa reaguju različito na svakoj osobi i kako telesna hemija utiče na to.

Jedan od osnovnih postulata prirodne kozmetike je odsustvo sintetičkih mirisa.Tokom 19 veka proizvođači parfema su počeli da zamenjuju prirodne sastojke sintetičkim alternativama, uglavnom iz ekonomskih razloga. Rastuća ekološka svest preti da taj trend okrene u drugom pravcu, mada je i dalje dve trećine parfema i parfimisanih proizvoda napravljeno u laboratoriji, a ne od strane majke Zemlje.

 

Prirodni mirisi dobijaju se iz biljaka (cveće, voće, drveće) ili od životinja (mošusni jelen, dabar, kit), i uključuju sve od lavande do mošusa. Sintetički mirisi dobijaju se u laboratotiji i mogu biti potpuno sintetički, ili polusintetički, koji nastaju modifikacijom prirodnih.

Lista prirodnih sastojaka ograničena je na floralne (cvetne), biljne i mošusne, dok sintetički mirisi daju mnogo veću raznovrsnost. Prirodni mirisi traju kraće od veštačkih, jer ne sadrže fiksative koji mirisu daju ne samo jačinu, već i mogućnost da se miris postepeno oslobađa tokom vremena. Mirisne supstance su lako isparive i ako ne postoji fiksator miris će brzo ispariti.

Jedan od razloga što se pribegava veštačkim mirisima je i činjenica da bi pojačana potražnja za nekim mirisom dovela do poremećaja prirodne ravnoteže, jer kako oni nisu preterano koncentrovani u svojim prirodnim izvorima potrebna je velika količina biljaka da bi se dobio. Kod životinjskih mirisa je priča još dramatičnija, jer je recimo za jedan kiligram mošusa potrebno ubiti 140 jelena.

Veštački mirisi imaju potencijalno loše efekte na zdravlje, što je razumljivo jer su ftalati, koji su karcinogeni i remete hormonsku ravnotežu, česti sastojci mirisa. Zbog toga smo u potrazi za prirodnom alternativom. Iako većina nas misli da je manja verovatnoća da će prirodni miris izazvati alergiju u odnosu na veštački, to nije tačno. Prirodni mirisi su smeše velikog broja sastojaka, a što ih je više veća je verovatnoća da ćete na neki biti alergični. Neka etarska ulja, iako potpuno prirodna, česti su iritansi i senzibilizatori kože. Ako imate osetljivu kožu i još uz to ste skloni alergijama, najbolje bi bilo da koristite kozmetiku bez mirisa.

 

Dakle, ako do sad niste koristili prirodnu kozmetiku možda ćete biti razočarani njenim mirisom. Ako ste navikli na miris konvencionalne kozmetike, možda vam se neće svideti mirisne note koje se mogu dobiti od isključivo prirodnih izvora. Biljni mirisi se podrazumevaju, jer patnja životinja da bi smo mi lepo mirisali je apsolutno neprihvatljiva.